|
|
PLEMENITE OBMANE |
| Štampaj |
|
Kardanus premijera
Premijerno izvođenje komada Kardanus, dramskog prvenca Gorana Ibrajtera, u režiji Ljuboslava Majere, užička publika je nagradila velikim aplauzom, pa su joj se, osim glumaca na bis, poklonili pisac i reditelj. Majera je i autor zanimljive minimalističke scenografije, Snežana Kovačević je osmislila odlične kostime, a Miroljub Aranđelović-Rasinski muzički je obojio komad. Asistent reditelja je užički glumac Vladimir Kurčubić.
Priču smeštenu u doba renesanse, najveće tranzicije u Evropi, Ibrajter je napisao tako da se ona tiče i nas. To nije učinio plakatski niti dnevno-politički, već sofisticirano, služeći se tananim humorom, prizivajući povratak univerzalnim ljudskim vrednostima. Tekst koji je svojevrsna saga o etici i smislu ljudskosti, sa rezimeom u činjenici da je odgovornost pojedinca temelj humanog društva, Majera je iscenirao pažljivo, mirno, skoro setno, poštujući tekst, nudeći komad na "drugu loptu". Majstorski vodeći "bitke" između racionalnog i emocionalnog u čoveku, kao dve ravnopravne odrednice ljudskosti, u kojima etika najčešće izgubi rat, uspeo je da načini komad koji nema nijednu primesu sve prisutnije pozorišno-banalne estetike o našoj svakodnevici, a ipak joj se itekako približio. Reklo bi se da je dodirnuo njen epicentar.
"Ako nema Boga, nema ni greha, pa ni odgovornosti", kaže glavni lik Kardanus, istorijska ličnost, lekar, naučnik, astrolog, povremeno ludak, ali i još mnogo toga. On obmanjuje, prisvaja i pod svojim imenom objavljuje otkrića Leonarda Da Vinčija i drugih naučnika, ali to, kako kaže, čini u ime dobrobiti čovečanstva, znači iz "plemenitih pobuda". Koliko puta smo bili svedoci ovakve rečenice? Koliko puta smo poverovali da za naše dobro, drugome treba učiniti zlo?
Lik Kardanusa, glumački veoma zahtevnog, odlično je odigrao Slobodan Ljubičić, prvak drame užičkog ansambla. On je uspeo da kombinacijom izmene glasa i pokretom, dočara višeslojnost i komplikovanost Kardanusa, njegove emotivne i etičke razvaline.
Služeći se bogatim glumačkim iskustvom, Ljubičić je sve vreme bio glumačka "kardanska osovina", koja je pokretala veoma dobru energiju i kolektivnu igru. Tanja Jovanović je šarmantno ponudila lik njegove supruge Lucije, a i ostali glumci dokazali su značaj kolektivnog glumačkog rada: Vahidin Prelić (Aldo), Goran Šmakić (Albert Tadesko), Svetislav Jelisavčić (Luka), Igor Borojević (kardinal Del Monte), Momčilo Murić (tamničar), Ivana Pavićević (sluškinja), Vladimir Kurčubić (Leonardo Da Vinči) i Nemanja Jovanović (Tartalja).
Komad bi bio efektniji da su pojedine glumače replike bile razgovetnije i da su se bolje čule, a dobrom učinku ansambla doprinelo bi, možda, jasnije isticanje duhovite potke samog teksta. Kako posle zasluženog aplauza na premijeri, slede i druga izvođenja, sigurno će ona biti dodatni motiv užičkom ansamblu da svoju igru učini još uigranijom i efektnijom.
Nenad Kovačević
|
|