|
|
KOMEDIJA DVOSTRUKE IGRE |
| Štampaj |
|
Anrdea Paćoto
U Narodnom pozorištu u Užicu u toku je priprema komada Sluga dvaju gospodara, Karla Goldonija, sa kojim će ovaj ansambl učestvovati na 39. Pozorišnom bijenalu u Veneciji.
Internacionalni i za našu pozorišnu umetnost veoma važan projekat realizuje se u koprodukciji ovog bijenala, Bitef teatra, Ofućina elektik arts (Italija) i Grand teatra (Holandija). Svetska premijera je zakazana 19.jula na Pozorišnom bijenalu u Veneciji, a domaća tokom Bitefa u septembru. Projekat su podržali njujorški Teatar La Mama, Ministarstvo kulture Srbije, Italijanski institut za kulturu u Beogradu i užička opština.
Goldonijev komad režira Andrea Paćoto, italijanski reditelj sa zavidnom međunarodnom reputacijom, bliski saradnik Elen Stjuart - La Mame, posebno je zainteresovan za istrživanja o upotrebi novih medija u pozorištu. Asistent reditelja je Nemanja Ranković, umetnički direktor užičkog pozorišta. Adaptaciju potpisuju Jovan Ćirilov, koji je i preveo komad, Andrea Paćoto i Suzan Vinaker (Nemačka), koja je uradila i dramatizaciju, a kompozitor je Anja Đorđević. Kostime će osmisliti Snežana Kovačević, scenografiju Mia David-Zarić, kompozitor elektronske muzike i video dizajner je Jan H. Klug (Holandija), dizajn svetla Andre Pronk (Holandija), a zvuka Nikola Pejović.
Paćoto je prošle godine prvi put sarađivao sa užičkim pozorištem kada je veoma uspešno realizovao komad Pilad (P.P.Pazolini). Saradnja se nastavlja ove godine, pa je Paćoto za učeščće na festivalu u Veneciji odabrao ovaj ansambl.
"Važno mi je da nastavim ono što sam u užičkom pozorištu započeo prošle godine i da pokušam da pokupim plodove sopstvenog rada", kaže Paćoto.
Šta će se ove godine izgrati na Pozorišnom bijenalu u Veneciji?
Ove godine bijenale je posvećeno Karlu Goldoniju, povodom trista godina njegovog rođenja. Bijenale nosi naziv "Goldoni u novom pozorištu", a pored NP Užice, učestvovaće pozorišta iz Francuske, Mađarske, Maroka i drugih zemalja, kao i iz različitih delova Italije. Centralna tema je Goldoni, odnosno savremene adaptacije njegovih dela.
Tokom maja u užičkom pozorištu završen je prvi deo priprema, da li ste zadovoljni rezultatima?
Projekat je veoma kompleksan i zahteva posebnu glumačku tehniku, koja nije realistična. U odnosu na prošlogodišnju saradnju tokom pripreme Pilada, ovaj komad je glumcima mnogo bliži, jer postoje mogućnosti da izraze sve svoje talente i mislim da će publika u Veneciji biti iznenađena.
U pitanju je neobična adaptacija Goldonijevog teksta i čini se da ona veoma dobro komunicira sa sadašnjicom. Šta želite da saopštite ovim komadom?
Adaptacija je urađena tako da se fokusira na, kako smo mi to nazvali, dvostrukoj igri, predstavlja refleksiju na sadašnjost i savremeni senzibilitet. Današnji aspekt teksta Sluga dvaju gopsodara, znači mnogo više, ako se to sagleda kroz prizmu političke situacije, međunarodnih odnosa, ponašanja samih političara, koji u ime demokratije, primera radi, okupiraju tuđe teritorije. Kada to dovedemo u kontekst svakodnevice, mi ustvari govorimo o ponašanju svakoga od nas, jer svi slušimo više od dva gospodara. Ako taj komad pogledamo sa tog stanovišta, u njemu svi igraju dvostruke igre, a njihovi interesi su novac i moći. U adaptaciji, prevod nije samo jezički, već geografski i vremenski. S druge strane, sve to pokušavamo da izmestimo iz komedije del arte, sa igrom u kojoj se susreću klasični i savremeni pozorišni izraz.
Radnja se odvija u gradovima simoboličnih naziva Crno Trgovište i Belo Gradište...
Ta mesta je tako nazvao Jovan Ćirilov. Sa svojim uskim ulicama i trgovima, Venecija je nekada, pored bogatih, imala i ljude koji su se bavili poslovima na crnom tržištu. Te klasne razlike nisu naša tema, već želja da pokažemo kontrast između tragedije i komedije. Sluga dvaju gospodara jeste komedija, iako počinje ubistvom, koje je uzrok kompletnog zapleta. To se često zaboravi, a skoro da je to i Goldoni zaboravljao, pa je svu pažnju usredsredio na slugu, a mi pokušavamo da pronađemo kontrast između tog ubistva i smešnih situacija. Crno Trgovište i Belo Gradište su pogranična mesta, koje deli reka, a njihovi stanovnici međusobno "muljaju" i trguju.
Koliko ste se time udaljili od originalnog teksta?
To je potpuno drugačije viđenje Goldonija, ali nismo odbacili Goldonija, već se sve vreme držimo konstrukcije samog komada u likovima i koristimo se velikom mogućnostima stilova igre koje on pruža. Koristimo Goldonijevu ironiju, prilike za zaplet, zanimljive odnose među likovima, složenost karaktera i sve smo to smestili u balkansku i srpsku ironiju i cinizam.
Znači li to da ste voma dobro informisani o balkanskim problemima Srbije?
Nisam informisan u toj meri da bih mogao da portretišem Srbiju, jer o sadašnjoj situaciji u vašoj zemlji ne znam baš mnogo. S druge strane, radim sa ljudima iz Srbije, tako da mogu da razgovaram samo o onome što se mene tiče. Komad se ne može svesti samo na refleksiju političke situacije u Srbiji, jer to nije samo Srbija, već i svet izvan Srbije.
Da li možete da nam u kratkim crtama kažete šta je to aktuelno u pozorištima Italije?
U većini italijanskih pozorišta igraju se konvencionalne predstave. Postoji savremeni i avangardni tetar, ali su ti umetnci uglavnom nepoznati i nemaju mogućnosti da se razvijaju. Takvo pozorište razvija se i van Italije, u Nemačkoj i nekim drugim zemljama Evrope, Japanu, SAD, pa i u Srbiji, na vašem Bitefu.
BIOGRAFIJA
Andrea Paćoto je studirao glumu u Italiji i sarađivao sa rediteljima kao što su Andrei Serban, Luca Roconi, Ellen Stewart, Jerzy Sthur... Potom se posvećuje režiji i performansu. Studije nastavlja na City University, New York, gde je diplomirao i magistrirao režiju. Istražuje upotrebu novih medija u teatru, sarađivao je sa DasArtom (Amsterdam), a njegov rad je predstavljen u SAD, Južnoj Americi i Evropi. U SAD je radio kao stalni reditelj u La MaMa Experimental Theatre company, a kao koordinator umetničke ispostave LaMaMa Umbria International u Spoletu. Radio je velike multimedijalne projekte, spektakle, klasične opere i pozorišne predstave sa lokalnom indijanskom zajednicom. Snimio je i više kratkih i dokumentarnih filmova, pravio instalacije i sarađivao u realizaciji mnogih internacionalnih kulturnih i edukativnih projekata. Gostujući je predavač na Theatre Performance, na odseku za pozorišnu akademiju u Mastriktu. Direktor je i osnivač Offucina Electric Arts, multimedijske produkcijske kuće u Spoletu, koja se bavi realizacijom projekata, baziranih na upotrebi nove medijske tehnologije u pozorištu.
Nenad Kovačević
|
|