Guliver, Slovačka
San letnje noći, Mađarska
Starac i magarac, Švedska
U sedam festivalskih dana okupili se umetnici iz 22. zemlje. Posebnu pažnju privukle predstave iz Teherana, Šangaja i Kamčatke - mada su uglavnom ostale bez nagrada. Austrijska "Pepeljuga" osvojila Gran pri za najbolje ostvarenje u celini.
Osnovan u najtežim godinama, Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici preživeo je pubertet i kao četrnaestogodišnjak ušao u tinejdžersko doba. U međuvremenu, prosao je kroz sve faze odrastanja poput ostalih " vršnjaka " - lutanja, kolebanja, traženja sopstvene mere i izraza... Danas je to jedina naša pozorišna fešta (ne samo za najmlađe) koja može u sedam dana na jednom mestu da okupi ne samo dvadeset dve zemlje sveta, već i najrazličitije forme, žanrove, i pozorišne poetike spoji u jednu skladnu celinu.
Od 20. do 26. maja, iz dana u dan, od osam ujutru do ponoći, Subotica je u pravom smislu te reči bila grad - festival: na njenim gradskim trgovima, pozorišnim scenama i kongresnim salama, odvijali su se ulični programi, predstave, tematske večeri. Susretali su se umetnici, lutkari, teoretičari i kritičari, ali ono najlepše i najvrednije je najmlađa festivalska publika. Jer, tokom proteklih godina stasala je cela jedna populacija dece sa već oformljenim ukusom, očekivanjima i - zašto ne reći - uspostavljenim standardima. Za razliku od odraslih, oni su dovoljno i kritični i vaspitani. Kritični, da ne prihvataju "rog za sveću", ali krajnje uljudni da nagrade domaćinskim aplauzom svačiji trud, bez vidljivih znakova omalovažavanja - svojstvenih često odraslim pa i uvaženim pozorišnim imenima. Dakle, ove godine u Suboticu su došli da pokažu svoje umeće gosti iz Nemačke, Švedske, Austrije, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Slovačke, Francuske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Bugarske, Litvanije, Španije, Rusije, Poljske, Ukrajine, SAD, Irana, Belorusije, Kine, Češke i naše zemlje. Publika je s posebnom radoznalošću, očekivano, dočekala one iz najegzotičnijih krajeva (Kamčatka, Teheran, Šangaj) i upoznala se sa njihovim (uglavnom tradicionalnim) lutkarskim predstavama. Ne samo po modernosti ili njenom odsustvu u izrazu i formi, subotički festival je pokazao raznolikost u svakom smislu. Tako su se na jednoj strani našle male, nepretenciozne predstave i izvođači (možda više primerene pratećem nego takmičarskom programu), a na drugoj ozbiljne predstave, s visokim umetničkim pretenzijama i dometima. Da li bi ubuduće, zarad šarolikosti, tako trebalo i da ostane ili bi se moglo razmisliti o ujednačavanju kriterijuma, ostaje pitanje za njegove tvorce i znalce.
“Festival u Subotici s punim pravom može da nosi epitet svetski. On neguje jednu finu pozorišnu i žanrovsku raznolikost, zato možemo da gledamo predstave koje pripadaju sasvim različitim umetničkim jezicima i društvenim sredinama” mišljenje je jednog od najuglednijih evropskih teatrologa, prof.dr Henrika Jurkovskog, predsednika ovogodišnjeg žirija. “Jedino je Festival pozorišta za decu u Šibeniku u ovom regionu negovao sličnu programsku koncepciju. Što se tiče ovogodišnje selekcije, primetan je dualitet predstava: na jednoj strani su veliki pozorišni spektakli s mnogo glasne i brze muzike, s dinamičnom rasvetom, a na drugoj - predstave kamernog tipa, intimnije s gledaocima. Naravno, ove "manje" mogu da se mere s velikim pozorišnim spektaklima, jer poetika i estetika nisu u isključivoj vezi sa kvantitetom, nego s kvalitetom...”
Dovoljno intimna ali i "spektakularna" u kvalitativnom smislu po mišljenju stručnog žirija (Jurkovski, Luko Paljetak, Hartmut Topf, Viktor Klimčuk, Miroslav Radonjić) bila je "Pepeljuga" Pokretnog pozorišta "Moki" iz Austrije, kojoj je dodeljen Gran pri za najbolju predstavu u celini. U ovoj verziji klasična priča dobila je novo obličje u modernom svetu, a junakinja prvu ljubav doživela radeći u krojačkoj radnji. Za festival ju je preporučilo, između ostalog, zastarelo, plemenito ubeđenje da je
Amadeus, Srbija
Pepeljuga, Austrija
Pepeljuga jednako popularna i danas kao nekada, jer "mnoge devojčice i dečaci suočavaju se s zlostavljanjem, poniženjem i nasiljem među svojim vršnjacima, a ova priča treba da podseća decu da samo osobe dobra srca pronalaze sreću i ljubav..." U takmičarskoj ponudi bilo je još poznatih naslova i sadržaja ("San letnje noći", "Guliverova putovanja", "Mocart", "Tri musketara", "Tragedija o Magbetu") među kojima su neki imali umetničke, a drugi edukativne ili pak - provokativne domete. Takav je, na primer, bio budimpeštanski "San letnje noći", kojem je Šekspir bio tek inspiracija i polazište za duhovitu igru, punu satirskih vragolija i atmosfere Mjuzik hola, čije su nedvosmislene erotske asocijacije bolje komunicirale s roditeljima nego s dečjom publikom.
Četiri sestre Mirzahoseini iz Teherana i njihova predstava "Ćelavi heroj" bile su svojevrsna atrakcija subotičkog festivala. Njihova mala pozorišna trupa "Jabukovo drvo" prvi put je došla u Srbiju i izvela tradicionalnu lutkarsku predstavu. U njoj se prate dogodovštine, inače, omiljenih iranskih junaka: sultana Selima, Ćelavog heroja i sluge Mobaraka. Fguricu ovog poslednjeg (s minijaturnim katalogom o trupi), sestre su poklanjale publici i festivalskim prijateljima, pa iako su ostale bez priznanja pripala im je, možda, najveća pažnja i radoznalost male publike.
Zanimljivo je i da je jedna od predstava sa brojčano najviše nagrada (za žensku, mušku ulogu, scenografiju) bila, takođe, pomenuta "Tragedija o Magbetu" Lutkarskog pozorista iz Grodnog (Belorusija), kojoj bi po svemu mesto moglo biti pre u Beogradu na Bitefu, nego u Subotici na dečjem festivalu. Možda nije ni slučajno što je Jovan Ćirilov, predsednik Saveta subotičkog festivala, upravo ovu pozorišnu feštu nazvao "Bitefom za decu". A da li će u traganju za novim tendencijama i teatarskim izrazima, Subotica tim putem krenuti narednih godina, zavisi od umetničke ponude, ali i onih koji ovaj festival oblikuju, stvaraju i - usmeravaju.
Vukica STRUGAR
HRVATSKO LUTKARSTVO
Posebnu pažnju tokom festivalskih dana privlačila je izložba hrvatskog lutkarstva. Autor Abdulah Seferović odlučio se za dela dvanaest umetnika. Inače, početak ove pozorišne umetnosti u bivšoj SFRJ republici vezuje se za 1920. godinu i predstavu "Perica Kerempuh". Danas Hrvatska ima pet profesionalnih lutkarskih pozorišta (Osijek, Rijeka, Split, Zadar, Zagreb), a pre tri godine u Osijeku je dobila studente i Akademija za lutkarstvo. Takođe, planira se otvaranje Muzeja lutaka u istom gradu.
ŽIVOTNO DELO
“Za svoje životno delo najzaslužniji sam ja!” duhovito i samouvereno prokomentarisao je Branko Milićević nagradu "Mali princ" za životno delo, kao jedan od trojice (uz Viktora Klimčuka iz Belorusije i Kemenja Henrika iz Mađarske ) ovogodišnjih laureata, na otvaranju subotičkog festivala.
Dva dana kasnije, u prepunoj sali na "Večeri s Kockicom", Branko je bio neodoljivi šarmer i kozer, ali i sasvim ozbiljan tumač svog "životnog dela" - Pozorištanca "Puž". Gostima, kao i kolegama, objašnjavao je magiju svog teatra, popularnosti, načina na koji komunicira s najmlađima, zašto se klincima ponekad obraća na engleskom jeziku, zašto oni vole da čuju "jednom davno, u nekoj dalekoj zemlji" i kakav efekat na njih ima pretnja "slomiću te k’o bajatu kiflu"... Na kraju večeri, dvadesetak primeraka njegovog kompakt diska bukvalno je bilo razgrabljeno u dva minuta!
Oko festivala...
MAJMUNSKA POSLA
Mirjana Galeković Micek, gošća iz Zagreba, vratiće se s festivala s jednom "uspomenom" više: ujeo ju je majmun u privatnom zoološkom vrtu!
“Sama sam kriva” kaže sekretarica PIF-a (Međunarodnog festivala kazališta lutaka) koja je, po potrebi, na putovanjima i "neustrašivi" vozač kombija i kamiona. “Obožavam majmune i ova životinja je moja maskota: kancelarija mi je puna takvih figurica, fotografija, upaljača, čak mi je i futrola za mobilni plišani majmun. A,eto, doživela sam da me ujede onaj pravi. Hranila sam ga semenkama i poželela da ga pomilujem. Iako sam dobila "ugriz" i sledeće ću godine posetiti ovog nestaška u zoološkom vrtu.”
KNJIGE
U Subotici je tokom festivalskih dana promovisano i jedno kapitalno delo - "Teorija lutkarstva" Henrika Jurkovskog, na kojoj je autor radio više od četvrt veka. Poljski akademik i jedan od najvećih svetskih autoriteta u ovoj oblasti, u svom obimnom delu bavi se istorijom, teorijom i estetikom lutkarstva. Knjiga se pojavila u festivalskom izdanju, kao i ona prethodna, istog autora: "Metamorfoze pozorišta 20.veka".
|